Пјесан XVII

Извор: Викизворник
Љубав и Љубица
Писац: Игњат Ђурђевић





   Тако душе стријеља и мори
ма Љубица сво'ем погледом,
тако трави срца и гори
лицем, чином и бесједом:
   регби да је нераздиона 5
ње с љубави љепос мила, -
за ријет боље, да се она
исту у љубав приобразила.
   Мисли љубав ш њом уједно,
твори љубав што она твори, 10
љубав тихо, слатко и медно
говорењем ње говори.
   Реси се она - љубав слиједи
и ресит се ш њом ужива;
ш њом гре љубав, ш њоме сједи, 15
ш њом устаје, ш њом почива.
   Ш њом спи љубав и у ње крилу;
сама 'е љубав, кад ње није,
плаче љубав по ње цвилу,
а посмијехом ње се смије. 20
   Кад у танцу сунцем сијева,
љубав танац води ш њоме;
када зачне, њој отпијева
љубав пјесни небескоме.
   Она у љубав срца сили, 25
а њом љубав душе трави;
из ње лица љубав стрили,
она из лука од љубави.
   Она 'е љубав по прилици,
љубав је она по разблуди, 30
и у иному неразлици
различни су само у ћуди:
   љубав са мном сто'и здружена,
а Љубица вику неће:
блага 'е љубав и медена, 35
а Љубица худа одвеће.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.