Усти лијепе и љувене,
у кијех живе срце моје,
усти слатке и медене
милостиве ме госпоје,
реците ми, откле у себи 5
ви толику слас држите:
ер није наћи, знам, под неби
сласти толи племените.
Заисто рајски мед текући
пролио се згар с небеса, 10
стан приличан себи иштући
сред вашега драга уреса.
Жарки гримиз битју у свому,
кораљ, урес морскијех вила,
и у западу сунчаному 15
руменога плам свјетлила
и каменак без процјене,
кî црљенијем зраком сива,
прид вашијема русам вене
и сво'у љепос понижива. 20
Блиједи о бусу свом ружица,
руменијех вас видећи,
засрамљена тратор лица
прид вам чезне завидећи.
Паче заман, кад истјече, 25
зрачна зора, дика од свита,
вас љепотом сво'ом затјече,
ер остаје придобита.
И ако нарав дослека је
лијеп створ румен кî створила, 30
по њем допријет учила је
од вашега руменила.
Малу у кругу вас једином
све љепости диком ките;
ви драгости, ви милином 35
неизмјерном се поносите.
Мним, љувена мајка мила
направу из вас вади и дику,
кад се справља поћ сред крила
најдражему љубовнику, 40
тер избрани мирис храни
у кораљном вашем суду,
дробни бисер и сњежани,
радос, покој и разблуду,
ријечи и посмијех, кî влас има 45
у мед створит срца од стијене,
и с прислаткијем целовима
драге уздахе разблуђене.
Ах удеси срећни моји,
уста угодна и жуђена, 50
ах живући перивоји
мога уфања затрављена!
Ах и унапријед даровима
вашијем жељна смирите ме,
благодаран ер бит има 55
тко 'е пун благом неизмјернијеме.
