Љубовник устављен од зле године
Не вјерова ти риеч моју,
кад речено би ти од мене
да су у теби, мој покоју,
све љепости божанствене,
да твê славне дике и гизде 5
дићи умрлој сличне ниесу
и да зора сунце и звизде
клањају се твом уресу.
Ето мјесто нађе истина.
ето, вајмех, висњи Јове, 10
кî господи сред висина
све божице и богове,
јур затрављен с твога уреса
и заточник мој љувени,
оружô је сва небеса 15
трјесковима супроћ мени.
а то да ме тием устави,
да на зраке твога лица
не долетим, ма љубави,
замамљена љепирица. 20
Вихри срну, сунце блиди,
потопом се даж пролива,
стресају се горе и хриди
под удорцим огња жива
и сва охолас од вихара, 25
киех се силе на свиет оре,
срце моје јаче удара
неголи исте хриди и горе,
ер ми к теби доћ се брани,
кô ти обећах, добро моје, 30
и тво'их очи зрак сунчани,
јаох, од мене далеко је.
Али нека биесне облаци,
нека приете у страхоћи,
ниесу, ниесу вриедни и јаци 35
мојој жељи врха доћи.
Јача 'е љубав од нарави:
и ако узслиеди даж поразни,
под крилима од љубави
проћу крозањ без бојазни. 40
А кад дођем, браче, к теби,
дан ћу уживат разведрени;
нек се крије сунце од неби,
ти си сама сунце мени.
