Одијељење госпође
Јур ме остављаш, о госпоје,
у немиру тешком оди,
с тобом носиш срце моје,
с тобом душа моја одходи
а ја у вјечном непокоју, 5
свиех несрећниех изглед прави,
уздисат ћу љепос твоју,
о једина мâ љубави.
Ах да уздахне с мене када
твâ љепота рајска и рече: 10
„Мој приверни надалече
жудећи ме гине сада."
и да пошљеш, браче мили,
одтуд мени поздрав који,
у рај би се обратили 15
сви пакљени труди моји.
