Пјесан XLII

Шпоти се с њеком госпођом (Макаронико) Писац: Игњат Ђурђевић

* * *

   Још ниеси удана и пришла истом јес
тва младос избрана годишта деветнес;
   а имаш сједине и прешно опадаш,
држим од врућине, изнутра ком планташ.
   Падају низдоли тве прси и диље 5
видјет су неголи у жене родиље,
   зуби ти изпадају од жезе и катара
и трчиш, мој рају, за брзо бит стара.
   Тако ти љепости, мој виенче златом свит,
приграби старости све што мож приграбит; 10
   љуби се, чуј мене, ер ме страх да теби
добрзо не свене и дјевство по себи.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.