Још ниеси удана и пришла истом јес
тва младос избрана годишта деветнес;
а имаш сједине и прешно опадаш,
држим од врућине, изнутра ком планташ.
Падају низдоли тве прси и диље 5
видјет су неголи у жене родиље,
зуби ти изпадају од жезе и катара
и трчиш, мој рају, за брзо бит стара.
Тако ти љепости, мој виенче златом свит,
приграби старости све што мож приграбит; 10
љуби се, чуј мене, ер ме страх да теби
добрзо не свене и дјевство по себи.