Може ли се наћ икако
толи угодан рај љувени,
нег два млада кад једнако
живу и вјерно заљубјени?
Кад пастијеру вил драгому 5
вели слаткој у разблуди:
"По љувеном срцу твому
моје срце мјери и суди.
Лијепа ако сам, дике од моје
ти господар сам се велиш: 10
браче, уживај што је твоје,
узми, душо, што ти желиш."
А њу пастијер сред весеља
грлећ драгој у одлуци,
одговара: "Сва 'е мâ жеља, 15
драг животу, теби у руци.
Ја посветих по разлогу,
кô божици, самој теби
све што жудим, све што могу,
све што уфам ја под неби." 20
Тер њих срца нераздиона
покли један плам устријели,
он што хоће, хоће и она,
и он жели што она жели.
У њих једна љубав мила, 25
један се од њих живот куша
и станује у два тила
затрављена једна душа.
Науздано тер открива
један другом мисли своје; 30
један с другијем раздјељива
срећу, радос, непокоје.
Кад је он види сред немира,
ш њом једнаку болес има
и уздишућ њој отира 35
грозне сузе цјеловима.
А она среће све његове
у срдашцу горућему
за радости своје зове
и ужива жељно у њему. 40
Што се жуди, туј се стјече,
што се хоће, туј се узима;
туј се твори што се изрече,
што се проси, туј се прима.
Паче и веће нег просити 45
жељни може плам врх тога:
натјече се напунити
слацијем дарим драг драгога.
Ово умрли рај броји се,
гди блаженство верни имају;50
тијем, Љубице, не чуди се,
ер ћу с тобом ријет се у рају.
