Сад је вриеме! с неба доли,
стижућ вјетре брзием коли,
к овием дразием тиек управи,
лиепа мајко од љубави,
нека сиђу с тобом оди 5
сви крилати тво'и породи,
да чием крила сво'а сједине,
перницу им рајску учине.
Ти њих оба прими у крилу,
нека здруже љубко и мило 10
уста с устим. с лицем лице
ко двие твоје голубице.
Ти обујми младца твога
даждом меда љувенога,
нека ћути са свом власти 15
све најслађе скровне сласти.
Отри сузо ти, божице.
с лица срамне вјеренице
и страх дигни њој уреда,
игри у сладкој да не преда, 20
чим ми оди сви једнако
свјетујемо зета овако:
„Срећни зете, ако икада,
ловац буди дјелом сада:
зно'и се и труди, ловче избрани, 25
трчи, стигни, хита' и рани.
ер Венере ловце љуби
циећ Адона, кога изгуби".