Устави се, боже, устави
у расрџби карат мене
и ме злоће небројене
у твом гњијеву не забави.
Ах за милос чин' да умине5
немоћ болне ме горкости;
ах сметене виђ ме кости
тер ме извидај, господине!
Виђ му душу гди узе харат
злед притешка скровне смеће;10
твоја освета, јаох, докле ће,
докле, о боже, на ме ударат?
Обрати се к мени и прости,
сахрани ми душу веће;
избави ме сеј несреће,15
заклинам те твôм милости.
Ер смртнога сред нереда
нејма твоје успомене:
и сред пећи није пакљене
тко тве име приповиједа.20
Плаках досле, ну и одсада
нећу устављат плач на лицу;
прат ћу сузам му перницу
по све ноћи с горка јада.
Од бојазни потамнио25
мој поглед је прид тво'ем гњивом
и прид сваком супротивом
ослабио сам и остарио.
Стани од мене свак понасе
тко кривину љуби и ствара,30
ер услиши вишњи одзгара
плача мога тужбе и гласе.
Он милосно прими од мене
смјерне молбе и одлуке,
и господин прострије руке35
на молитве ме снижене.
Нек се, тко год на ме устаје,
велми смућа, стиди и трне
и тутако натраг сврне
засрамљене сво'е ступаје.40
Час, благосов, слава и хвала
дај се тројству привишњему,
кâ дава се, кâ 'е давала,
кâ дават ће свеђ се њему.