О честита слико моја,
пуна среће неизречене,
тебе лијепа мâ госпоја
хоће уза се, неће мене.
Тебе уза се мртву ужива, 5
ер сам мрзећ ја ње дици;
неће с собом мене жива
негли у мртвој мртва слици.
Знам, смрт моју она жуди;
тијем на цвиле ме скончане 10
неће слаткој у разблуди
ње љепота да се гане.
А ја далек ње уреса
мрем желећи да ми сине
сличан сунцу од небеса 15
зрак љепости ње једине.
Ах да с тобом могу икако,
мâ се слико, промијенити
и уздржан и ја тако
ње прибијелом руком бити! 20
у смртној би мени муци
вратила се душа жива,
кад бих био у оној руци
у кôј живот мој прибива.
