Ти на земљу с неба дони
дуговјечне благосове,
када с куће Јакобове
недостојно ропство уклони.
Тад твом пуку злоћу опрости,5
гријехе сакри сред забити,
вас угаси плам срдити,
гњијев промијени у милости.
Тијем и сада на нас, боже
спаситељу, згар погледа': 10
обрати нас к теби и не да'
да нас срџба тва приможе.
Дали за свеђ без захода
твој се у срцу гњијев засијече
за пронијети плам далече 15
од народа до народа?
Ах живот нам, мним, блажени
опет милос тва донит ће!
ах уживат у теби ће
твој опета пук љубјени! 20
Зато укажи пуно среће
милосрдје нами уфано
и спасење уздисано,
господине, дај нам веће.
Стан'те, ер чут ћу што ми он вели,25
чијем надише ме и одговара;
ето, ето нами одзгара
доглашује мир весели, -
мир свом пуку, мир свијем ки су
на службу му посвећени,30
ки, свијет држећ у несцјени,
к њему срца сврнули су.
Намијењени нами од вика
сахранитељ јур дошо је,
да онијех ки се њега боје 35
дружи у начин од стражника.
Усред наше јур државе
дика ставља кућу своју
тер ко у драгом перивоју
по њој сади цвијетје од славе. 40
Ето, да нам рај почина,
сретоше се науздано
милосрдје обећано
и привишњијех ријечи истина.
Ето, нека већ се угасе 45
све педепсе и бољезни,
мир прислаткој у љувезни,
с вјечном правдом целива се.
Ето земља истинито
плод нам даје свијех добара,50
ето правда гледа одзгара
за чуват нас вјековито.
А и напријед ће сво'ом благости
дариват нас краљ од раја
и ресити сву до краја 55
земљу плодном разликости.
Узоритијем ступом тећ ће
свуд праведнос у тој доба
и за очистит свијет од злоба
путовати прид њиме ће. 60
Вјечном тројству неразлику
дај се сада слава и хвала,
ка с почетка није пристала
и пристати неће вику.
