"Ах чему су, кî ме море,
господине, узмножени?
Видим многе ме злотворе
гди се дижу супроћ мени;
засједникâ број многи је,5
кî мôј души веле опћено
да у руци твојој није
ње спасење постављено.
А ти сâм си, господине,
моја славо, мој покоју,10
кî ме примаш из висине,
који уздижеш главу моју."
Мојијем гласом жалосниме
вапих тако к привишњему,
а он тајчас услиши ме15
свете из горе гди 'е стан њему.
Заспах, покли твâ стража ме
ушикала гојно и мило;
устах, покли примила ме
твоја помоћ, боже, у крило.20
Тијем и мноштво да ме опкружи,
срце моје предат неће;
подигни се, тву влâс пружи,
слободи ме тужна веће.
Тврдо удари свијех кî греду25
без узрока на ме први;
и да реже, а не уједу,
грешницима зубе смрви.
Сва спасења, све помоћи,
боже, твојијех слазе из рукâ,30
а благослов твој ће доћи
врх вернога твога пука.
Славном тројству, куд дан свиће,
буди слава причестита,
каква 'е била, јес му и бит ће35
сва времена вјековита.