Посила слику своју госпођи
Покли данас твû сунчану
није ми дано видјет дику,
пошиљем ти мû прилику,
хитром руком исписану.
Мртва је она, ну је тријеби 5
да је примиш мјесто у моје,
покли и ја, мâ госпоје,
мртав живем само у теби.
Ну се уресу молим твому
да јој целов не допусти, 10
нек мед рајски твојијех усти
не завидим мени истому.
Брзо доћ ћу, нек дразијеме
синем, душо, твојим зрацима
и целовим неизбројнима 15
изгубљено платим вријеме.
Утолико слике од моје
чин' што хоћеш у несцјени,
само реци: "Мој љубјени
подложан ми овако је."
Хоћ ли и видјет чуда која 20
није видјело сунце прије,
чијем мâ слика при теби је,
а с тобом је душа моја?
Слику с душом хтјеј састати
и виђ чудну ствар довика 25
гди ће оживјет мâ прилика,
а ње слика ја ћу остати.
