Спомена од твоје љубави на сај свит
не да ми прем моје уфан'је изгубит,
у теби, боже мој, за стећи свршено
гријесим, ким није број, проштење љувено.
Тијем хоћу уфати у тебе, кој' опћиш 5
зле гријехе праштати грешником, ке смилиш;
који ћеш злобе ме смрсит и простити,
у ки се час на ме грешника смилиш ти.
Ер капље од мора и листје зелени,
камење свијех гора и звијезде кијем број ни, 10
да буду злобе ме, ријеч је тва, боже мој,
ка трпи све вријеме, по милости твојој
ода свијех слободан да ћу тада бити,
кад уздах праведан будем учинити.
Кроз тој се ја молим, Јесусе, слуга твој, 15
прости ми, јер жалим и плачем ја гријех мој,
који сам сатворил, будући несвјестан,
за ки си ти поднил муку тер бољезан;
муку тер бољезан, коју хтје патити,
у ку сам ја уфан, да ми ћеш простити: 20
простит ми да ћеш ти невољному слузи
и да се ћ' смилити, видећ ме у тузи;
јер је тве смиљен'је веће и доброта,
нег ли све згријешен'је од мога живота;
јер је већа мука, за ку се ја молих, 25
која ме из рука извади дјавољих,
у ке сам за ме бил гријехове ја упал,
а ти си твоје дил милости згар слишал
за мене грешника, ки нијесам подобан
зват се тва прилика, јере сам вас злобан. 30
Цјећ злоба тер којијех да будем плакати,
по себи вик не бих мого се опрати,
да год љубав твоја не смили на ме тад,
слободна дим која учини мене сад.
А за то хвалу ја давам ти до вика 35
за муку, ку прија за мене грешника.
Извор
Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, Стари писци хрватски, књига 5, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1873, стр. 33-34.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.
