О краљу велики, ки хотје на свијет сај
у људској прилики кушати смртни вај
рад веље милости, ку носиш човику,
мени гријех опрости, твом худом грешнику.
Ако је и велик број од гријеха у мени, 5
одметник нијесам твој, боже мој једини.
Ти си ме уфање, молим те, ти ми дај
за гријехе кајање а пак стећ свијетли рај;
и не дај да има влас злочинац на сај свит
код мене у они час, кад ми смрт буде прит. 10
О славни Јесусе, молим те за сву моћ,
утјеши ме сузе, буди ми у помоћ.
Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, Стари писци хрватски, књига 5, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1873, стр. 33.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.
