Пита мајка жарковито сунце:
"Ој, ти сунце, моје чедо драго,
Јели ли ми трудно и уморно?
Увик одаш и никад не пристајеШ."
Жарко сунце мајци одговара: 5
"Не питај ме, моја стара мајко,
Теби трудан и уморан нисан,
Јер иман доброг пријатеља,
Пријатеља Бога великога.
Него, кад је на по дана, мајко, 10
Онда мене на криоце прими,
Не буди ме чин се јунак буди,
Већ ме глади рукун по образу,
Ајде, устај моје жарко сунце,
Да гријемо по свиту сироте." 15
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 197.
