Вичерњица звони
Дивице Марије,
под Бакар пристају
армане галије,
а ва њих је Пере, 5
силни господине.
Њега загједаху,
Бакаркиње младе,
на њега гједаху,
горко се плакаху: 10
»Ча ли си нам пришел
силум благо зети,
а младих дивојак
собум отпејати!«
»Нисем вам ја пришел 15
силум благо зети,
ни младих дивојак
собум отпејати.
Пришли су нам листи
у Крфу стојећи 20
у Крфу стојећи,
за столом сидећи,
да Бакар били град
живим огњем жгати,
сих попи и фратар 25
бандам приковати,
а старих баб и дед
под меч обраћати,
а дробну дичицу
под банде метати, 30
а младих јунаци
за весла ставјати,
а младих дивојак
собум отпејати.«
»Пере господине, 35
не чин’те нам тога,
ми ћемо ти дати
штогод ти је драго.«
Пукнула ј’ лумбарда
спод Омишја града, 40
она је хитила
шездесет димњака!
