Заспа Паве на зеленој трави,
К њему дојду Турци Јањичари.
Узели му маљахну љубицу,
Узели му гуслу јаворову,
Узели му шкопца деветака, 5
На коме је звоно од дуката,
Само клато од сухога злата.
Кад су били врху чрне горе,
Запивала Павина љубица,
Засвирала гусла јаворица, 10
Заблејала ј’ стрпла бељушица,
Зазвонило звоно од дуката.
Само звоно од сухога злата,
Онда се је Паве пробудиа,
На живе је ноге се скочиа, 15
Пак погледа врху чрне горе
I загледа турске јањичаре.
„Све ти дамо, љубе ти не дамо.“
Кад је Паве ричи разумиа,
Своје се је ћорде добавиа, 20
Пак посиче турске јањичаре,
Све посиче, нитко не утече.
Једно му с’ у крвљу затајало,
Јено мало, турско момче младо.
„Хвалит ће те десна рука моја, 25
Хвалит ћу те куд будем ходиа."
„„Не ћу, момче,да ме Турци хвале!
Хвалит ће ме десна рука моја,
У десници крипка ћорда ова.“"
Махне ћордом, одсиче му главу. 30
