Павал на травчици
Трудан почиваше,
А нада њим Маре
Рожице тргаше.
„Стани горе, Павле, 5
Роса пада на те!“
„„Нека пада на ме,
Тер не пада на те:
Нашал сам дивојку
На мрзлом студенцу, 10
Биле руке перућ,
Мој злат прстен дерућ.
Мој злат прстен носиш,
А другога љубиш!“
„„Не љубим ја, Павле, 15
Нигдир никогаре,
Него само тебе
I самога тебе.““
