Пасе овце Барбара дивојка,
на ливади Краљевића Марка.
Ту пролази Краљевићу Марко,
па бесиди Барбари дивојци:
„Чије овце, чигова ливада?" 5
Говори му Барбара дивојка:
„Qвце јесу старе моје мајке,
а ливади не знам господара."
Говори јој Краљевићу Марко:
„Да ми се је Бога не бојати, 10
било би ти лице обљубио,
па би знала чија је ливада!"
↑Зларин, 21. IX. 1955. Казива1а Викторија Антоња рођ. Манош дтд. Ибид., број пјесме 11.
Варијанте: исте као и у пјесмама бр. 7. и 11. овог насег избора.
Извор
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 304.
