Пасе овце Барбара дивојка,
по ливади Краљевића Марка,
али дојде Краљевићу Марко,
па ун пита Барбару дивојку:
„Чије овце, чигова ливада?" 5
„„Биле овце старе моје мајке,
а ливада Краљевића Марка.""
Кад је Марко чуја шта му каже,
он је вата за бијелу руку,
па је баца на траву зелену, 10
па је љуби цили летњи данак,
цили данак и други до подне.
Пок1е јој се лица на1јубио,
потихо јој м1адој бесидио:
„Сад се фали по зе1еној трави, 15
ја ћу момче прид мојим другари,
е да би ти Бог и срећа да1а,
па да буде у чедо изаш1о,
да породиш ма1у мушку главу,
ол ми пиши оли ми поручи, 20
доћ' ћу по те Кра1јевићу Марко,
доћ' ћу по те с мојим сватовима!"
↑Зларин, 20. IX. 1955. Казивала Јерка (Риоа) Стрика, род. 1879, родена у Зларину. Записао Олинко Делорко. Преузето из његове рукописне збирке под насловом "Народне пјесме с неких сибенских отока", Загреб 1955, ИНУ, бр. 202/56, бр. пјесме 5.
Варијанте: погледај у збирци "Народне пјесме отока Хвара" умотвор бр. 86. и његове иначице нанизане на стр. 590. Међу тим иначицама има и рукописних.
Извор
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 301-302.
