4
први пут у историји ступа у авангарду светске цивилизације. Романи Достојевског, Тургењева, Толстоја јесу најсјајније и најграндиозније манифестације словенског духа, али су у исто време и најдрагоценије тековине општечовечанске, међународне културе. Али док литература европског запада врло слабо напредује, више се налази у застоју, највише опада, дотле руска литература брзим корацима корача путем прогреса. Поред старих славних имена на њену се небу непрестано појављују нове сјајне звезде, као што су Горки, Андрејев, Скитаљец итд. У најновије време тој се сјајној плејади придружио и Арцибашев, чији је роман Сањин брзином и ширином свога успеха надмашио све досадашње руске романе.
Али интересантно је напоменути да је Арцибашев најпре успео у иностранству, па тек онда у својој рођеној отаџбини. Руска је критика у почетку била према њему веома непредусретљива и тек кад је Сањин преведен на стране језике, тек кад је на страни пожњео велике успехе, тек тада, вели Арцибашев у у својој аутобиографији, „одјекнуше у критици нови тонови“. Тај је случај веома карактеристичан и за европски запад и за словенски свет. Народи на европском западу већ се налазе на толикој културној висини да сваку писану ствар цене по њеној правој вредности, а не по имену њена писца. Друкчије стоји ствар са Словенима: они су поклоници ауторитета. Да је Сањина нешто написао Толстој, његова би појава била дочекана с највећом
