Сједи чобан на јавору,
под њим овца блеком блеји,
говори јој млад чобане:
»Што т’ је, моја разблуднице?«
»»Невоља ми, млад чобане. 5
Пре нег сам се објањила,
прва бијах пред овцама;
једох траву непашену,
пијах воду немућену;
а кад сам се објањила, 10
ја сам задња за овцама;
траву ијем попасену,
пијем воду помућену.««
Говори јој млад чобане:
»И мени је, овцо моја! 15
Пре нег сам се оженио,
л’јепе миле пастјерице
ките су ми савијале,
са мном кола изводиле;
сад од мене даље стоју.« 20
