Ова рич одвика вину се говори,
да тврђе чловика ништо Бог не створи;
а друго у вас свит не нађох слабије,
ни они јесењ цвит ки витар забије.
Ар мени мала ствар могла је врха доћ, 5
у којој никадар толику не мњах моћ:
једна рич и поглед онејзи од госпој
учини како лед да копни живот мој;
учини да мржу сам себе и морим,
очито тер држу да заман ја дворим, 10
да заман ње љепос служих ја тер урес,
која ми сву крјепос чинила смамит јес.
Ово рих љувено. Ако ме тко чује
молим, држ' скровено, зач тајат трибује;
нека се не страше ки ово не знају, 15
нека се не плаше ки на све предају.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
