Ој дивојко гиздава и липа
у пасу си танка и висока
у лицу си била и румена,
ти отвори црне очи твоје
па погледај гори у истоке 5
ди истиче изнад горе сунце.
Ту ћеш видит једнога младића,
баш онега кој ти јубав носи,
и плете се у твојој јубави
како бршјан у густој дубрави. 10
Онде су ти двори саграђени
и у двору свако расте цвиће,
за највеће гарофала има,
руса ти је како и у тебе
цвит гарофал кој'нигда не вене. 15
Кад га појеш у вечер заливат,
исај горе и врхе и гране,
да му не би повенуло цвиће.
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 6-7.
