Одиљам се, моја вило, Бог да нам буде у дружбу;
Плач и сузе и моју тужбу да би знала, моја вило!
Одиљам се а не вијем кому остављам личце било.
Покле ти је служба мила коју ти сам ја чинио,
А сад те сам уцвилио, остај збогом, моја вило!
Одиљам се….
Путоваје, уздихаје из срдачцем сваки данак,
А на очи моје санак да т’не приђе моја вило!
Одиљам се….
Сила ми је путовати; ох, горка је моја срјећа
Од свијех туга ма највећа, да би знала, моја вило!
Одиљам се….
Не уздам се у дни кратке да те виђу, срце моје,
Које остављам да је твоје; остај збогом, моја вило!
Одиљам се…
Ако друмак помањкаје тер те живот мој не види,
Срце моје не слободи; остај збогом, моја вило!
Одиљам се…
Нека срце не заблуди да не буде другој служит,
А с тобом се не раздружит; остај збогом, моја вило!
Одиљам се….
Ја ти дадох вјеру моју до живота да те служим,
А по смрти да те здружим; остај збогом, моја вило!
Одиљам се….
Говори се: прави слуга и тко буде вјеран бити
Увијек неће изгубити, тко се буде потрудити.
Одиљам се, моја вило. Ох, како ја, моја вило,
Одиљам се а не вијем кому остављам личце било.
