Пригибје се племенита Маре,
па заграби воде из бунара,
па пошкропи Алића Ивана.
»Не шкроп' мене, племенита Маре,
моје очи не гледају на те, 5
моје срце и не мари за те!«
Говори му племенита Маре:
»Не ’оли се, Алићу Иване,
ако ј’ тебе оженила мајка
и мене је моја обећала, 10
прико мора за млада Тодора,
једва желин да недија дојде,
да ми Тодор мимо дворе пројде,
да поведе стотину сватова,
од стотине мање ни једнога!« 15
