Од коси прамени с ким злато губи чес Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН II
Од коси прамени с ким злато губи чес,
ке срце све мени стегоше у тврд вез;
очи ким таки зрак Вишни је сатворил,
да могу ноћни мрак обратит у дан бил;
лица ким пролитје румено и бијело 5
узмнажа свеђ цвитје, тер цавте весело;
усти ке обточи жив кораљ и крију
чис бисер с источи, кијем злато добију;
смих ким се прикратит може зло дресеље
и тужну мир вратит и драго весеље; 10
рич блага, прави глас од анђел небесних,
изврстан свим узрас и ход пун дика свих;
ум висок и крипос прем у цвит младих лит;
поштење и липос, ку досле не има свит;
тер ине вриједности у теби сабране 15
ке малијем задости бише згар подане
чине ми усилос, госпоје, свеђ мислит
како ћу у милос и љубав твоју прит.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.169, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
