О зоре свиетле и миле
двије очи моје виле,
раја прозори,
свиетли позори
звиезде сунчане, 5
чланице ране;
сврните, јаох, сад к мени
ваш поглед драг љувени.
Изтоци виловити'
немојте забранити 10
јасну ведрину
вашу једину
свјетлости драге,
милости благе
мој души занесеној, 15
мој души затрављеној.
Сврните, јаох, сврните
изтоке теј честите
на моју младос,
ка ину радос 20
вику не гледа,
него с погледа
ки зимно моје биће
враћа у пролиће.
