О јаворе зелен боре,
синоћ си ми зелен био,
до јутра с’ ми повенуо,
повенуле гране твоје.
Куд ти гране допирале, 5
туд ми овце пландовале,
пландишће се опалило.
Млада га је трновала,
трну прстен изгубила,
на Вида је потворила, 10
да јој га је Вид однија,
ал се Виде љуто кљече,
да га није ни видио,
синоћ касно с војске доша,
јутрос рано у лов поша, 15
липа лова уловио;
до дви итре кошутице,
два јелина златнин рогун.
