О Никола Тавелићу,
помоз мене сиротицу.
О Никола попе свети,
не дај гриху душе смети,
ти си Мико виран Богу, 5
припоруч ме драген Богу.
Михвилче славни диче,
помоз душу ка ти виче
ти њу помоз без пристанка
да из мира не гре ванка. 10
Божји кокот кокоташе,
Диву славну зазиваше:
„Устај гори, славна Диво,
ево на нас једни људи,
једни људи, зли Жудији, 15
сина су ти ухитили,
златну круну однесоше
а трнаву заплетоше,
на главу му поставише.
Куда ј' круна пролитала, 20
нуда ј' цвиће процвитало,
анђел с неба дохођаше,
сво то цвиће побираше
у калеж га постиваше,
на небеса однасаше, 25
сво се небо размириса
од мириса тега цвића."
Говори ин славна Дива:
„То је цвиће мојега сина".
Греде Дива божјен гребу 30
горко плачућ и уздишућ,
све се крижу прибиижава:
„Здраво буди дрво крижа,
ти си прија мога сина
више мртва него жива." 35
Исус с крижа свецин реће:
„Ко би моли до педесет ове
а на славу муке моје,
сваку би му милос дао
коју год би ми сам питао, 40
из пакла би га ја извео,
у рај би га ја превејо,
све његове живе и мртве."
А Исусе, окреп свитни,
ко је тебе окусио, 45
није нигдар слаје ијо,
потон тега жедан био.
Весели се душа моја
јер њу жеже љубав твоја,
жеже љубав и врућина 50
свитлин образон и ташћина.
Није нигдар бит милије
што је кључа кунтентије,
кунтентије син Марије,
син Марије Јосипове. 55
Исуса ћу ја искати
о плећи га хоћу пријати,
слидит хоћу стопе његове,
опраћу га плачон свега.
О Исусе, окреп свитни, 60
ко је тебе окусио
није нигдар слаје ијо,
потон тцга жедан био.
Весели се душа моја
јер њу жеже љубав твоја, 65
жеже љубав и врућина
свитлин образон и ташћина.
Надалеко огањ гори
при њин Госпе сама клечи,
свога сина у крилу држи, 70
то је Исус наш придобри
ки се роди у Бетлехему,
ки ће за нас криж носити
и на крижу дух пустити.
О Исусе, окреп свлтни, 75
ко је тебе окусио,
није нигдар слаје ијо,
потон тега жедан бијо,
весели се душа моја
јер њу жеже љубав твоја, 80
жеже љубав и врућина
свитлин образон и ташћина.
