Тер срце огркну, образ ми оста блид,
А с туге помркну с очима вас мој вид.20
О вриме гиздаво, гди је тва тишина?
Ох, коли с' нездраво сред морских пучина
Тер дријевце но плове с вихром без једара
Меу страшне валове, а даж му гре згара.
О' вриме приблудно, ки у те уфају,25
Коли се пак чудно з бољезни скончају!
Да ну је трпити несрећа што чини,
Тер нијем, слијеп, глух бити, докли се промини.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 81-82, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.