Нут липо коли гре, нут слатко што гледа!

Нут липо коли гре, нут слатко што гледа!
Писац: Непознати аутор

742. песма другог дела Рањинина зборника.

Нут липо коли гре, нут слатко што гледа!
тко за њом да не мре, тко срце њој не да?
Хоће ли сузице прид Бога моје доћ
ке роним низ лице крози те дан и ноћ?