Ну ми се умоли, присвитло суначце,
нека се не боли на те ме срдачце,
нека се не тужи, желећи љувен дар,
ну да те садружи јакино драгу ствар.
Никада у твој двор заповиђ прит к мени, 5
нека ја разговор оћутим љувени;
нека ја не вену, нека ја не тужу,
нека ја љувену тву љепос садружу,
да се још веселим кон твоје младости
за коју смрт желим умјесто радости.10
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
