Нит ја дриемам, нит ја спавам
нит ја сан имадем,
Имам драг’ог на далеку,
за њег’ и не знадем.
Ја му шаљем сјетно писмо: 5
„дођи дилбере!“
А он мени одписује
тужно жалосно:
„Не могу ти, драга, доћи,
за три године." 10
А ја идем у ђулбашћу,
да се изплачем.
Замном иде њег’ва мајка,
да ме утјеши:
Шут’, не плачи, ћери моја, 15
ниси луђана:
Имаш кону у махали
загледај се ш њим.
„Ако би се загледала,
срце не море.“ 20
А ја сједе у шилтету
па сузе роним.
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 15-16.
