Мико коња за градом коваше,
Ниједан га з дуга не гледаше,
Лего сестра и љуба његова.
„Стани, сестро, на највишу понештру,
Тер погледај в оно равно поље, 5
Ако греду с оружјем јунаци.“ —
„„Сад су, Мико, насред равна поља.
Ој ти, Мико, женска страшивице!
Обућ ћу те како бим девојку,
Класти ћу ти беле свите до тал, 10
Оплест ћу те, како бим девојку,
Класт ћу ти рећини перужини,
Посест ћу те на злату катриду.““
Кад су пришли с оружјем јунаци,
Тер питају, каде је млади Мико? 15
„„Мико ј’ млади другим путем прошал.““
„Ова миада Микоту сподабја."
„„Како не ће, кад му је сестрица.““
