Никоје весел'је ови свит сад има

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Никоје весел'је ови свит сад има
Писац: Шишко Менчетић
209. пјесма првог дијела Рањинина зборника.


Никоје весел'је ови свит сад има




Никоје весел'је ови свит сад има
   од кога свак вел'је радости вазима.
   Ово је напокон: туј буду госпође,
   тер свака под закон веначце вит пође
за стављат врх главе младим тер веселим, - 5
   за зламен тој праве који сад не велим.
   Једном се намирих на тако' радости,
   тер круну замирих од моје младости.
Стојаше заједно с госпођам у дружби,
   којим би праведно да је свит на служби. 10
   Тогај дил приступих како плах јеленчац,
   тер гласом заупих: "Свијте ми јур венчац."
Свака њих потече; затој се нађох рад,
   најлише гди рече: "Весело мајде сад!"
   Радосно чух дости ме срце љувено 15
   гди се теј младости натјечу скровено
која ће брже свит и липше венчац мој,
   ер да им гре о свит, доста би било тој.
   Ја Бога ли мољах да га прî тај савије,
   ку жељах и вољах нер покој и здравје. 20
Тер ми се умоли владалац од звизда, -
   затој се охоли живот мој и гизда, -
   ар га тај при сави ку дворим за славу
   и мени постави још сама на главу.
Тада ја протрнух љувеном крипости, 25
   тер се вас обрнух против ње липости;
   и ту јој захвалих приклоно с љубавју,
   тер од свих осталих честит се ја правју.
Зач мени јур трпе још оне радости,
   тер на ме све вапе из гласа младости, 30
   молећи љувено да им ја казују
   толико свршено зашто се радују.
Ја затој узвелим: "Хоћ да вам све речем
   зашто се веселим и радос сву стјечем?"
   Прво им говору како се згоди тој, 35
   а посли отвору љувено венчац мој,
тер правим: "Гледајте зач ми су радости
   и тугу не дајте рећ мојо' младости;
   јер она чудна ствар велику има моћ
   да мене никадар не буде радос оћ." 40
Ово туј тко виде, сваки њих узбијесни
   и моћно завиде мојојзи љубезни.
   Још онди што реку, ово ћу правити:
   "Овому чловјеку нî друга на свити."
Затој се узвишу у мојо' младости, 45
   тер кажем и пишу од ове радости;
   јер бих рад на неби ње славу поставит,
   која се по себи достоја прославит,
којо'зи од праве да не гре љубави,
   не бих чул од славе веначац на глави; 50
   ни бих сеј радости оћутил никадар,
   да од ње младости не счекам ови дар.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 494 године.