Ника вил цвит види у мене жут; затој

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ника вил цвит види у мене жут; затој
Писац: Шишко Менчетић
354. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Николетица


Ника вил цвит види у мене жут; затој




Ника вил цвит види у мене жут; затој
   рече ми: "Отиди, нî за те цвитје тој!"
   За коју јоште ствар хти ме се вароват
   да јој тај цвит у дар не будем дароват.
Ја затој чух тугу, пак заупих у себи: 5
   може бит ствар другу она мни, те [с'] снеби;
   зашто јес ники цвит ки се рећ не прима,
   зач зламен на сај свит задости груб има.
Кад се с њом пак стекох, ово ми све рече;
   зато јој ја рекох: "Истине с' далече!" 10
   Ну она још с којом живити рад уздах
   и да ће покојом намирит мој уздах,
одвраћа од мене два личца прибила,
   бирек је љувене све службе забила;
   тер навлаш они цвит проносит утргох, 15
   нека зна вас сî свит ер љубав повргох.
Лудости од ове љубави мишљу стрт,
   ку љубав свак зове а брже ['е] друга смрт.
   Кад зачу од мене ње липос овој рит,
   видих сва гди вене тер заче мене прит: 20
"Ето т' се не хвалим љубавју, знај, ни ја,
   ну вилу туј жалим ка за те славом сја
   и за ку ти словеш, славећи довика,
   покли се ње зовеш, у кој јес сва дика.
Тер да ју оставиш за толи ствар малу, 25
   а себи да справиш малу чâс и хвалу,
   чуј, тогај не сатвор'! Да ли ње сва добра
   с ких прија разговор у забит врћ обра?"
Ја стојах у чуду, тер ње свит потврдих,
   а моју сву луду одлуку погрдих; 30
   јер да ме ње разум не буде тач пропрал,
   довика хуђи друм не будих ја обрал.
Цић тогај њој на свит захвалих јак на дар,
   и чим сам на сај свит, имат јо' рих за хар.
   Затој се затекох прославит ње липос, 35
   још овој туј рекох са сву моћ и крипос:
ако се тко зове разуман, свак мучи
   тер приди од ове да тва свис научи;
   зач нигди свит бољи не могох чут ни знат,
   јер при злој невољи могла би живот дат.40



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 494 године.