Ни мних тач да смиње и срце имају

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ни мних тач да смиње и срце имају
Писац: Џоре Држић


Ни мних тач да смиње и срце имају



Ни мних тач да смиње и срце имају,
     Ки своје живиње госпојом придају.

Ни си знах како се за себе не брину
     У срцу ки носе туј вилу с ке гину.

Ни знах још за љубав да је свак тко гори 5
     Без страха како лав меу звири у гори.

Ни знах ки с весељем од ноћи дан чине,
     С количини дресељем зора им просине.

Ни знах ком разлучни виде се честити,
     Коли ончас мучни почну се желити. 10

Ни знах гди љувезни веће се находе,
     Туј често бољезни горчије приходе.

Ни кушах још како гди шумња ка бива
     У вриме јур свако срце се снебива.

Ни знах још да толи малим се расрди, 15
     Тер свога тим коли од веће погрди.

Ни знах да тач ласно сузе за све рони
     I грло ње јасно тужењем уззвони.

Ни знах од госпоје срџби се оправит
     I јаде ње стоје притврдо уставит. 20

Ни си бих научан смиљења још просит,
     Тере њу примучан стрпљено подносит.

Ни знах да тко вирно у љубав прибива,
     По све дни тај мирно љувен дар ужива.
 
Ни знах ки за узрок од виле уз труде 25
     Да прикор и прирок на сврху свим буде.

Ни знах да весеље и кратка сва ње слас
     Приђе на дресеље и вјечни сраман глас.



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 67-68, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 519 година.