Садак сади старина Новаће,
Крај њег пала тањена стазица,
По њој шеће делија незнани.
„Ово јеси, старина Новаће,
Како ти је голема невоља, 5
Садак садиш, сузами заљеваш?"
„Не питај ме, делијо незнани,
Имам сина у царевој војски,
Ево данас девет годиница,
Сто отишо у цареву војску. 10
Љуба му се за другог удала,
За другога, Иву Сељанина,
Сутра ће му путоват у дворе."
Кад то чуо делија незнани,
Он ошине свога коња врана, 15
Па он иде преко поља равна,
Кано зв'језда преко неба сјајна.
Кад је дошо двору бијелому
Ал' говори делија незнани:
„Ово јеси, стара, туда мајко, 20
Не би л' мени ви конака дали?"
„Драга душо, делија незнана,
Како не би' ја конака дала,
Имам сина у царевој војски,
Њему конак туда мајка даје." 25
Кад то чуо незнани делија
Он отиде својој љуби вјерној.
Кука љуба кано кукавица,
А преплиће кано ластавица:
„Ово јесте, сиком ципелице, 30
Ево данас девет годиница,
Како нисте на ногама биле,
Све ћекајуч Краљевића Марка,
Ал' га, душо, доћекала нишам!"
..........................................
Кад су дошли свати Иванови, 35
Од жалости стари родитељи,
Не могу јој благослова дати,
Веч нек даде делија незнани.
Нали часу делија незнани,
Па наздрави Иви Сељанину: 40
„Здрав да јеси, Иво Сељанине,
Оног љуба чија је и била!"
Сави Иво барјака свиленог
Па он иде своме б'јелом двору.
Мајка грли Краљевића Марка, 45
Ал' говори млада Марковица:
„Драга душо, Краљевићу Марко,
Ја сам тебе мало познавала,
Ал' се нишам подсудити смила!"
Казивачица: Марта Гојак, Кожар Забиљежио: Никола Тординац, 1986., 85-86.; 1995., 85-86.
