Дино синоћ сунце западало,
тоте се је роба продавала,
липа роба робљињка дивојка
за њу с’ цени Смољанић војвода,
за њу даје јаспре небројене 5
и црвене свиле некројене.
Малашна је од девет година,
а ставља јој других девет годин,
докле зиђе на добу дивојка.
Кад је зишла на добу дивојка, 10
њег’ оставља, за другога појде,
још га зове за кума винчења,
и јоште му поручује млада,
да не носи никакова дара,
него само јабуку од злата, 15
која вриди за три била града.
