Несрјећну му тужбу слишите, љувени,
ди је плач за службу у плату дат мени.
Несрјећни они хип мâ мисал кад створи
заслужит образ лип твој ки ме сад мори.
Несрјећни ступај мој кад пођох да видим 5
приславни урес твој, ки рекох да слидим.
Несрјећне ме пјесни ке рекох прид твој двор
цјећ твоје љувезни за да[т] ти разговор.
Несрјећни мој поглед кроз који ме срце
скопни све како лед и зблиједи још лице. 10
Несрјећне ме усти најпрво кад рекох:
срјећа ми допусти госпођу да стекох.
Несрјећно служен'је досада ке створих,
и тужно цвиљен'је на служби ке дворих.
Несрјећна би младос мâ вирна на служби, 15
јере плач и жалос обујмих у дружби.
Несрјећно одлучих ме срце теби ја,
јер живот изгубих тер не имам покоја.
Буди воља твоја, одкле тî такој хоћ
да сам без покоја цић тебе дан и ноћ.20
