Несрећни љубовник свуди се озиру

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Несрећни љубовник свуди се озиру
Писац: Динко Златарић





ПЈЕСАН XXII.


   Несрећни љубовник свуди се озиру,
једа, што не бих вик рад видит, замиру.
   Мисал ку гоји страх искат ми свеђ чини,
с бољезни у сузах, бирек ствар које нî.
   Вај сумњо ка моје уфање скончаваш 5
и добро свакоје, а злу смрт задаваш,
   правећ ми на свакчас: „Гди т' је вид? што двориш
друзиме под облас, а ти се ман мориш?
   Све пође у ништа, и све т' би залуду
толика годишта што служи у труду." 10
   Што с' горка тач и зла? Пођи већ од мене
одкуд си и дошла, меу душе суђене.
   Од пакла с' мука ти ка чиниш да дух мој
и срце свеђ ћути паклени непокој.
   Мене већ остави, нека ја мир стечем 15
и мојом љубави блажен се наречем.
   Мени се вил храни и моја има бит,
а друзи замани желе ју моћ видит.
   I за мном самиме уздише лијепа вил,
стирућ се, да би ме примила у свој крил. 20



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.178, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 408 година.