Лети сокол около Новога,
Не опажа дрвја ни камења,
Него једну грану од орија;
Под њон сиди липота дивојка,
Свилу преде на златно вретенец, 5
Силна је је жеја уморила.
Трчи млада низ то појц равно,
Ту налази бунар воде ладне,
Воду пије и ружице бере.
Мисли млада да нико не види, 10
То је види чобан од оваца:
„Не пиј воду, липота дивојко,
„Јер су воду виле саградиле,
„Около су руже посадиле."
За то млада ништа не ајала, 15
Воду пила и ружице брала.
Њој долазу до три биле виле,
До три виле, до три сестре миле;
Прва јон је с ногон на врат стала,
Друга јон је руке повезала, 20
Трећа јон је очи ископала.
