Одкле сам овди ја у туђој страни овој,
покоја не прија несрећни живот мој;
зач моје радости и добро све моје
при твојој липости осташе, госпоје.
Очи мê, ким ина не води дан зора, 5
нег свитлос једина од твога позора,
у мраку стоје сад, у тминах жалосних,
и нијесу прем никад без суза пригрозних.
А љубав сваки хип већма ме разгара:
већма ми ње налип сваки час домара. 10
Тер мјеста не имам нигдјер ја у мени,
које јад и горк плам и жива болес нî.
Тијем ако не буду скоро ја тамо прит,
нећу моћ у труду смрти се већ бранит.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.181, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
