Изресла је трава дителина
Покрај мора, до Јурјева двора:
Жела је је липота дивојка
Златнин српон, билиман рукама;
Нажела је скуте и рукаве, 5
Тер је носи прид брајнове коње:
Јијте, пијте, коњи брајна мога,
Сутра ћете дуго путовати,
Проћи ћете три' горе зелене,
Три зелене, а три јасенове; 10
Проћи ћете мимо двор дивојци,
Видићете чуда невиђена,
Ди дивојка с перјен дворе мете
А мајка јон златне косе плете;
У двору јон зелена наранча, 15
Под наранчон дивно коло игра
Свака млада уза свога драга,
I сестрица уз милена брајна;
А најлипја покрај кола стала,
Старицу је мајку проклињала: 20
„Бор т’ убија, моја стара мајко!
„Ти си мене с драгин омразила!"
Завапиа из кола делија:
„О дивојко, драга душо моја!
„Није тебе омразила мајка 25
„Већ си ми се омразила сама;
„Твоје су те друге омразиле
„Кад си ш њимун на воду одила."
