Нека свак говори да патим непокој
и да ме труд мори дворећи вили тој;
не вељу тога ја на моју драгу вил,
засвејер додија срцу мом љута стрил.
Ја са сву моју моћ и са свом крјепости 5
сакривам мој немир и моје жалости.
Ако ме тко праша: тајати гди море,
ер се зло умнажа и ходи на горе;
ма ну би бил' боље, мни ми се, вили тој
казати невоље ке пати живот мој, 10
једа ми ње лице усхоће помоћ дат
и скровне стрјелице срцу мом извидат.
