Зашто ми те, ружо,
Други уграбише,
I момен срдашцу
Јаде направише?
Ја сан теби вирно 5
Ступање ступио,
I још неизмирну
Јубав доносио.
А ти ниси тако
О мени мислила, 10
Него наопако
Мени одвратила.
Ниси ми казала
Јубав виренице,
Нег си је тајала, 15
Неарна младице!
Ма освете не ћу
Ја за то искати,
Нег моју несрићу
Сам ћу проклињати. 20
А ти живи сада,
Ружо од липоте,
Јер ми многа јада
Дајеш без гриоте.
С овог непокоја 25
Жалостан ћу бити,
Само јубав твоја
Моће м’ оздравити.
Ја ти мира просин,
I све ћу ти просит, 30
Јубав ку ти носин
Вишју ћу ти носит.
Једа се доброта
На мене смилује,
I твоја липота 35
Мене помилује.
Уде друге твоје
Били су узроци,
Грозне сузе моје
Бити ће свидоци. 40
Уде друге твојц
Са мнон те свадјају,
За пожуде моје
Ништа и неају.
Можеш клети мајку 45
I твоје сестрице;
Сад остај ми збогон
Моја виренице!
