Не знаш, драга, кад си моја била,
и кад си ми на крилцу сидила,
и на крилцу грозне сузе лила.
Сузе лила, кроз плач говорила,
да ће прије море на планину, 5
и преварит сунце мјесечину,
и уродит јавор јабукама,
него љубав престат међу нама!
Запис: Крница, 16. V. 1952.,
Н. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 89, бр. 40.
Казивао Јосип Влачић, 42 год. рођ. у Крници.
Упоређења у 5. и 6. стиху подсјећају на Петраркино изражавање, дакако Петраркино изражавање у пучком руху.
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 101.
