Не плач’ мило, драго,
Не дај срцу јада.
Дости ћеш плакати,
Кад на војску спројдем.
Кад буш, драга, чула, 5
Да сам погинујо,
Онпут се поклекни
I реци овако:
„Онде лежи тило
Драгега мојега; 10
Ој црна земљица,
Не буди му тешка!
Зелена травица,
Буди га весела,
’Ко сам га ја била, 15
Кад сан га љубила.
Румене рожице,
Липо му цватите!
Небеске тичице,
Липо му певајте! 20
Кад сам му ја, душо,
Млада препевала,
Ни лачна ни сита,
Се глих сан весела
С драген говорила.“ 25
