Гудиле су гусле јаворове
У прилипе Ане Радуоове;
Ане има до четири сина,
Два је дала бану ђенералу,
А трећега Марку капитану, 5
Мало Крило за се оставила,
Да га оће оженити мајка,
Са прилипон и најбогатијон.
Није прошла ни недија дана,
Стала му је заповидат млада: 10
„Налож' ватру, нависи лопижу,
„Помет' дворе и донеси воде!"
Ал је Крило мајци говорило:
„Бор те уби, моја стара мајко,
„Јесан ли ти јунак говорио, 15
„Не жени ме с богатон дивојкон,
„Нит повишон, нит побогатијон,
„Јер ће мени заповидат млада".
Али му је мајка говорила:
„Не будали Крило, мало дите, 20
„Ди су теби узде буздоване,
„С кин је тебе бабо ударао?
„Ш њим ударај вирну јубу твоју!"
Кад је првин путен ударио,
Кошуја се месу прилипила; 25
Днигин путен кад је ударио,
Из кошује месо излићало,
Пак је јунак у лов отишао,
А када је из лова дошао,
Далеко га јуба угледала, 40
Прама њему млада ишетала,
Ишла му је да ће узест коња -
Трже ћорду да ће ј' осић главу.
Али му је млада говорила:
„Ослав' ричи, драги господаре, 45
„Остав' ричи, оди вечерати,
„Пак ајдемо ноћцу ноћевати!
